Istorija i tradicija

Istorijat i tradicija Kola srpskih sestara

Kolo srpskih sestara je žensko patriotsko i kulturno-prosvetiteljsko društvo osnovano 28. avgusta 1903. godine u Beogradu. Idejni tvorci su Nadežda Petrović – slikarka i Delfa Ivanić – nastavnica iz Skoplja. Tako je i u Subotici 1. juna 1938. godine formiran Mesni odbor Kola srpskih sestara čija je prva predsednica bila Mila Brašić. Program rada Kola bio je u duhu vremena i obuhvatao je humanitarni i kulturno-prosvetiteljski program. Posebno u ratovima 1912-1918. godine članice su se istakle kao dobrovoljne bolničarke. Uoči Drugog svetskog rata, Kolo je imalo 146 odbora u Kraljevini Jugoslaviji i više od 10.000 članica. Izdavalo je glasilo „Vardar“. Rad Kola srpskih sestara zabranili su Nemci 02. septembra 1942. godine, uhapsili predsednicu Delfu Ivanić i oduzeli svu imovinu Kola. U Subotici Kolo srpskih sestara prestaje sa radom 6. aprila 1941. godine. Po oslobođenju 1944. godine, nova vlast ne dozvoljava obnavljanje rada Kola srpskih sestara. U proleće 1990. godine grupa žena u Beogradu, nadahnuta željom da potseti na tradiciju organizovanog, dobrovoljnog, milosrdnog rada obnovila je rad Kola srpskih sestara. Mesni odbor Kola srpskih sestara u Subotici obnovljen je 3. oktobra 1992. godine sa sloganom: „Sve, dakle, što hoćete da njudi čine Vama, činite i Vi njima“.

U sali „Kolarca“ 28. avgusta 1903. godine na Veliku gospojinu održana je prva skupština Kola, za prvu predsednicu je izabrana Savka Subotić, za potpredsednicu Delfa Ivanić, a za sekretara Nadežda Petrović. Ideja o formiranju Kola srpskih sestara potekla je od Delfe Ivanić (unuke Jevrema Obrenovića). Prvi osnivački sastanak, jula 1903. godine, sazvan je u kući Mite Petrovića (oca Nadežde i Rastka) u Beogradu. Među osnivačima, njih pedesetak prednjačili su Nadežda Petrović, Delfa Ivanić, Ivan Ivanić, Darinka i Branislav Nušić, Persida i Jaša Prodanović. Pravila za ovo dobrotvorno društvo izradili su Ivan Ivanić (Delfin muž) i Branislav Nušić, koji je i kumovao (dao ime) udruženju. Iako su već postojala brojna humanitarna udruženja, Kolo srpskih sestara, kao žensko patriotsko, humanitarno, kulturno i prosvetno društvo predviđalo je i formiranje svojih odbora po svim većim mestima Kraljevine Srbije sa zadatkom da pruže što veću pomoć postradalom srpskom življu u Staroj Srbiji i Makedoniji, a zatim gde god ima porobljenog srpskog naroda. Posle trogodišnjeg rada Kolo je 1906. godine izdalo svoje glasilo pod nazivom „Vardar“, štampan u formi ondašnjih časopisa, tzv. kalendara. Prvi deo je bio crkveni kalendar za određenu godinu, a drugi deo su činili književni tekstovi i fotografije. Obavezno je postojao članak koji je objašnjavao smisao i ciljeve društva. Poslednji broj izašao je 1941. godine u 12.000 primeraka. Značajan doprinos članica Kola srpskih sestara u minulom periodu od 1903. do 1941. godine bio je zabeležen u pružanju nesebične pomoći stradalima u ratovima. U Prvom svetskom ratu kao dobrovoljna bolničarka učestvovala je i Nadežda Petrović čije je isticanje u pružanju pomoći ovekovečeno u srpskoj literaturi (Vreme smrti, D. Ćosić). Po završetku Prvog svetskog rata na čelo Kola dolazi Mirka Grujić, ćerka Jevrema Grujića. Kako su to bile godine ekonomske nemaštine, velikih stradanja, razbijenih porodica, siročadi, invalida Kolo preduzima prvu brigu prihvatanjem unesrećenih i zbrinjavanjem u domove i prihvatilišta. Pored toga članice Kola su se angažovale u edukaciji i pružanju pomoći za uključivanje u normalne tokove života.

Poznati slikar Uroš Predić 1922. godine osmišljava i oslikava povelju Kola srpskih sestara koju glavni odbor dodeljuje institucijama i pojedincima koji su svojim prilozima ili na neki drugi način u značajnoj meri doprineli ostvarivanju plemenitog delanja. Poseban doprinos Kola ogleda se u obrazovanju devojaka iz svih krajeva Jugoslavije različitog socijalnog porekla i veroispovesti. Od 1942. godine Kolo nastavlja da radi ono što je radilo u balkanskim i u Prvom svetskom ratu. Po završetka Drugog svetskog rata prestaje rad Kola iz političkih razloga, tako da Kolo srpskih sestara skoro sledećih pola veka tihuje, biva ugašeno. Posle mnogo godina, kada su 1990. godine obnovile Kolo, kad su stizale reke izbeglica koji su napuštali svoja ognjišta, kada su se bolnice punile ranjenicima, a domovi siročadima, tada su one polagale najteži ispit iz humanosti. To je bila jedna mala armija žena koje su bez ikakvog interesa, bez ikakve nadoknade, radile kao pčele.

Dobrotvorna zadruga Srpkinja u Subotici

Dobrotvorna zadruga srpkinja je preteča Kola srpskih sestara u Subotici. Zamisao o udruženju subotičkih Srpkinja potekla je od rodoljupkinje Savete Leović, koja je u dogovoru sa uglednom Srpkinjom Katarinom Đorđević, početkom 1877. godine sazvala mešoviti zbor, na kome je jednodušno izrečeno, da je „od preke potrebe, da se rodoljubive Srpkinje u Subotici udruže radi zajedničkog rada u korist ženskoga podmlatka, kao i radi ublažavanja tuge i nevolje starica i siromašnih udovica milodarima i deljenjem novčane pomoći i milostinje“. Na Sretenje 1878. godine okupile su se članice sa željom da se osnuje ženska dobrotvorna zadruga u Subotici. Prva predsednica je bila uvažena Milica Dimitrijević, a potpredsednica Marija Kolarić. Sjajni period života Zadruge započinje onoga dana kada dolazi na položaj potpredsednice gđa Milica-Mica Radić, koja je i do tada bila članica Upravnog odbora i jedna od vrednih i agilnih članica, a na čelo Zadruge dolazi 1901. godine.

Za svoj opstanak i lepu i zavidnu prošlost ova Zadruga najviše može da zahvali svojim dvema predsednicama i to Milici Dimitrijević, prvoj predsednici, osnivačici, počasnom članu i utemeljačici ove Zadruge i aktivnoj i počasnoj predsednici, utemeljačici i velikoj narodnoj dobrotvorki, gospođi Mici Radić, jer je redak primer u životu naročito ustanova humano-dobrotvornog karaktera, da za 60 godina opstanka nema više od svega dve predsednice. Predsednice u svom korisnom po narod radu nisu tražile nikakva priznanja, jer su radile nesebično žrtvujući velike svote da bi Zadrugu uzdigle na visinu i dale joj ugled, koji Zadruga zaslužuje. G-đa Mica Radić, u znak priznanja za svoj humani i dobrotvorni rad, odlikovana je priznanjem ordenom Svetog Save IV i V stepena.

Osnivanje Kola srpskih sestara u Subotici

Kolo srpskih sestara, odnosno njen Mesni odbor, osnovan je u Subotici 1. juna 1938. godine sa prosvetnim i humanitarnim ciljem „ovde na najsevernijoj granici“. Prva predsednica bila je Mila Brašić. Prvi zadatak bio je uključivanje u rad što većeg broja Subotičanki, da bi za nepunih šest meseci pristupilo Kolu srpskih sestara preko 200 članica. Izuzetni entuzijazam i energiju Uprave prihvatile su sve članice, pa je to rezultiralo velikim brojem akcija u kojima se prikupljala pomoć koja je davana tamo gde je i bila potrebna. Za godinu dana članstvo je brojalo 350 žena koje su se istakle kao humanitarno i prosvetno društvo. Krajem 1939. godine razmatra se projekat o osnivanju ženskog internata za decu siromašnih kolonista iz okoline. U periodu od osnivanja Kola do početka Drugog svetskog rata evidentne su brojne i svestrane aktivnosti u pružanju materijalne pomoći deci siromašnih kolonista, osnivanju i izdržavanju dečijeg internata, kulturno-prosvetne manifestacije u cilju prikupljanja dobrovoljnih priloga.

Obvavljanje rada Kola srpskih sestara u Subotici 1992. godine

Svečano i dostojanstveno, sa sloganom „SVE DAKLE ŠTO HOĆETE DA ČINE VAMA LjUDI, ČINITE I VI NjIMA“ obnovljen je rad Mesnog odbora Kola srpkih sestara u Subotici, koji je nastavio tradiciju i preuzeo prava i obaveze Kola srpksih sestara osnovanog 8. juna. 1938. godine u Subotici kao sastavni deo Matičnog udruženja u Beogradu. Osnivačka Skupština održana je u velikoj sali Otvorenog univerziteta, i uz himnu Svetom Savi i Oče Naš, koji je izveo Mešoviti hor Srpske pravoslavne crkve iz Subotice. Uvodnu besedu održala je Nedeljka Šarović, a posle pozdravnih reči gostiju, donete su odluke o prihvatanju Statuta dobrotvornog udruženja Kola srpskih sestara i odluke o obavljanju rada Mesnog odbora Kola srpskih sestara. U Upravni odbor izabrane su: Nedeljka Šarović, predsednica, Milka Jovanić, Marija Kravić, Marija Luben i Radoslavka Nikolić Perkučin, dok su u Nadzorni odbor izabrane: Mirjana Salatić, predsednica, Vera Vuletić i Ljubica Babić.

Obnavljanje rada Kola srpskih sestara u Subotici uticalo je na udruživanje snaga i organizovanost svih stanovnika grada i okoline, koji su bili spremni da se pridruže ovakvoj neprekidnoj humanoj akciji, koja traje i do današnjeg dana. Predsednice od obnavljanja rada Kola Srpskih Sestara su bile:

- Dr Nedeljka Šarović
- Milosava Gavrić
- Marija Blesić
- Dušica Zrnić
- Marija Kravić
- Prof. dr Jelena Birovljev

 

Odličja i druga priznanja Kolu srpskih sestara i njegovim članicama

Milosrdna delatnost Kola srpskih sestara u ratovima za oslobođenje srpskog naroda (Balkanski ratovi i Prvi svetski rat) doneo je Udruženju i njegovim članicama mnoga nacionalna i međunarodna priznanja.

- NACIONALNA ODLIČJA SRBIJE I JUGOSLAVIJE

ORDEN BELOG ORLA

Ovaj orden je ustanovila Narodna skupština, 28. januara 1883. godine. Dodeljivan je kao najviši znak Kraljevskog priznanja „za izuzetne zasluge za vladarsku kuću i za izvanredne zasluge u društvenoj službi“. Orden je imao pet stepena. Sa odlikovanjem je dodeljivana i diploma sa vladarevim potpisom.

Na predlog Ministra vojnog, Ordenom Belog orla V stepena odlikovano je Kolo srpskih sestara 21. marta 1928. godine, povodom 25-godišnjice rada.

MEDALJA ZA REVNOSNU SLUŽBU

Ova medalja (zlatna i srebrna) ustanovljena je 1912. godine. Dodeljivana je pojedincima „za pokazanu odličnu i revnosnu službu na ratištu“. Medalju je dodeljivala Kancelarija Kraljevih ordena, na predlog Ministra vojnog. Diplomu koja se davala uz medalju potpisivao je Kralj.

Prve medalje dodeljivane su 1912. godine oficirima, podoficirima i vojnicima, kao i sanitetskom osoblju. Među nosiocima medalje bila je i Nadežda Petrović, dobrovoljna bolničarka i članica Kola srpskih sestara.

ORDEN SVETOG SAVE

Ovaj orden ustanovljen je 1883. godine. Dodeljivan je za zasluge u oblasti prosvete, književnosti, crkvene delatnosti i lepih umetnosti. Imao je šest stepena. Uz odlikovanje je dodeljivana i diploma koju je potpisivao Kralj. Prema podacima Kancelarije Ordena, Ordenom Svetog Save odlikovano je Kolo srpskih sestara 1931. godine. Isto odlikovanje dobile su mnoge članice Kola Mesnih Odbora.

KRST MILOSRĐA

Povodom Balkanskih ratova Kralj Petar I Karađorđević je svojim ukazom od 7. juna 1913. godine ustanovio medalju Krst milosrđa. Ovo priznanje je dodeljivano „oficirima i vojnicima srpske vojske, dobrovoljnim bolničarima i bolničarkama za naročitu brigu, revnosnu, urednu i predanu negu, poštovanje i uzajamne usluge i pomoć ranjenim i bolesnim vojnicima u ratu i miru, za vreme epidemija, poplava i gladi“. Na spisku nosilaca ovog odličja bile su članice Kola srpskih sestara koje su u toku oba Balkanska rata radile kao dobrovoljne bolničarke u IV rezervnoj bolnici.

ALBANSKA SPOMENICA

Albansku spomenicu je 1920. godine ustanovio Kralj Aleksandar.

Sve članice Kola srpskih sestara koje su 1915. godine bile na vojnoj dužnosti i sa vojskom se povlačile kroz Albaniju odlikovane su ovom medaljom.

- ODLIČJA DRUŠTVA CRVENOG KRSTA

ZLATNA MEDALJA CRVENOG KRSTA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE

Društvo Crvenog krsta Kraljevine Jugoslavije ustanovilo je ovo odličje 1933. godine. Medalja je dodeljivana zaslužnim licima u Srbiji i inostranstvu, a 1935. godine ovim odličjem odlikovano je Kolo srpskih sestara u Boki Kotorskoj.

DRUŠTVENI KRST

Društvo Crvenog krsta Kneževine Srbije ustanovilo je odlikovanje pod nazivom Društveni krst, koji je dodeljivan „zaslužnim ličnostima u Srbiji i inostranstvu, za izvanredne zasluge učinjene društvu za vreme rata i mira“. Ovo priznanje je dobilo pored mnogih uglednih ličnosti toga perioda i članice Kola srpskih sestara koje su radile u IV rezervnoj vojnoj bolnici u Beogradu

- MEĐUNARODNA ODLIČJA

MEDALJA ZA MILOSRĐE „FLORANS NAJTINGEJL“

Ova medalja, koju je ustanovio Međunarodni Crveni krst iz Ženeve 1912. godine, dodeljivana je na predlog nacionalnih društava Crvenog krsta. Imala je dva stepena – za ratne i mirnodopske zasluge. Medanju su dobile mnoge zaslužne predsednice Kola srpskih sestara, dobrovonjne bolničarke u ratovima 1912.-1918., a članice kola i poznata američka novinarka Meri Geldvin, koja je kao dobrovoljna bolničarka radila u srpskom sanitetu tokom Prvog svetskog rata, prešla je Albaniju sa srpskom vojskom i izveštavala o srpskim izbeglicama i o radu članica Kola srpskih sestara. Primajući medalju, Meri Goldvin je rekla: Medalja mi je draga, ali ono što za mene znači mnogo veću nagradu jeste zahvalnost ranjenika i bolesnika i prijateljstvo sa Kolom srpskih sestara.

povratak na vrh stranice